Ендокрини систем

Ендокрини систем је систем жлијезда у којима се, под утицајем информација из спољашње или унутрашње средине, синтетишу хормони који су у ствари одговор на те информације. Овим путем регулишу се многе активности: метаболизам, сексуалне активности, раст, метаморфоза, количина воде и минерала у организму и др. Хормони се ослобађају, пошто ове жлијезде немају изводне канале, у крв, лимфу и на тај начин доспијевају до циљних органа на које дејлују Ендокрине жлијезде су различитог поријекла – неке настају од ждријелног епитела (штитна, грудна жлијезда), друге су у блиској вези са мозгом(хипофиза, епифиза), док се треће развијају у области бубрега (надбубрежне жлијезда). Унутрашње лучење као споредну функцију могу вршити и извјесни други органи: јетра, панкреас, поједини дијелови цријева, бубрези, срце, а значајну ендокрину функцију имају и полне жлезде. Хипофиза Хипофиза је мала (око 1cm) ендокрина жлијезда на бази мозга, у коштаном удубљењу. Хипофиза је физиолошки подијељена на два режња: предњи - аденохипофизу и задњи - неурохипофизу. Хормони предњег режња су: хормон раста, аденокортикотропин, који контролише лучење неких хормона надбубрежне жлијезде, тиреотропин, који контролише лучење тироксина и тријодтиронина у штитној жлијезди, пролактин, који покреће развој млијечних жлијезда и производњу млијека, фоликостимулишући хормон и лутеинизирајући хормон, који контролишу раст и развој тестиса и јајника. Хормони неурохипофизе су: антидиуретски хормон (вазопресин), који контролише излучивање воде путем мокраће и окситоцин, који омогућава истицање млека од жлијезда у дојци до брадавица током сисања. Поремећај лучења хипофизе доводи до бројних патолошких стања, као што су гигантски и патуљаст раст... Ендокрини панкреас (гуштерача) Гуштерача, позната и под називом панкреас, је веома важна жлијезда у систему органа за варење. Дугачка је отприлике 15 cm, дугуљастог облика и пљосната. Састоји се од: главе са продужетком, средњег дијела (тијела) и дугачког, суженог дијела (репа). Добро је заштићена и смештена дубоко у горњем делу стомака, ретроперитонеално, у висини другог лумбалног пршљена иза желуца и дванаестопалачног цријева, непосредно испред кичме. Гуштерача обавља двоструку улогу: излучује сокове потребне за прераду хране у цријевима, који се мијешају са жучи из јетре - то је егзокрина функција гуштераче и у крв лучи хормоне, који дјелују у другим дијеловима тијела, што представља ендокрину функцију гуштераче. Штитна жлијезда Штитаста (Штитна) или тиреоидна жлезда је жлезда са ендокриним лучењем, која се налази у вратном предјелу и секретује хормоне тироксин и тиронин, који регулишу метаболизам свих осталих ткива. Налази се у увратном делу непосредно испод гркљана, а испред и са страна душника. Причвршћена је за тиреоидну хрскавицу гркљана и покреће се приликом гутања. Састоји се од два режња, лијевог и десног. Параштитне жлијезде су скуп од четири епителне, жлијезде са унутрашњим лучењем које се налазе уз задњу страну штитну жлијезду (тиреоидну). Утичу на повећање јона калцијума у крви и активира витамин Д. Без њих нема живота јер регулишу калцијум у костима, те су битне за моторне способности. Надбубрежне жлијезде Налазе се на горњим половима бубрега. Састоје се из два дијела, коре и сржи, који се међусобно разликују и по поријеклу и по функцији. Срж надбубрежне жлезде лучи адреналин и норадреналин. Њихово дејство је слично дејству симпатичког нервног система – убрзавају рад срца, повећавају крвни притисак итд. Полне жлијезде Рад полних жлијезда је под утицајем аденохипофизе. Ендокрина улога тестиса огледа се у активности Лејдигових ћелија које луче тестостерон и андростедион (мање количине). Тестостерон у пубертету доводи до раста полних органа и развића секундарних полних одлика. Оваријум лучи естрогене и прогестерон. Естрогени у пубертету утичу на развој полних органа и секундарних полних одлика. Оба хормона регулишу менструални циклус. Прогестерон има улогу и у трудноћи коју одржава док се на образује плацента. Тада плацента преузима улогу одржавања трудноће лучењем ових хормона. Назад